Прстен је мала трака која се носи на прсту као успомена или за украс. Обично је направљен од метала, жада или других материјала, али може бити и од дрвета, пластике или керамике. У древној Кини, често се звао "прстен за прст". Неолитски прстенови животињских костију откривени у гробницама културе Лонгсхан у Давенкоуу у граду Таи'ан, у провинцији Шандонг, доказују да се његова историја може пратити уназад више од 5.000 година. Најранији писани запис о имену „прстен“ појављује се у документима династије Јуан. Модерно прстење, поред своје декоративне функције, служи и за вишеструку намену, симболизујући брачни статус, друштвени положај и праћење здравља.
У традиционалним обичајима ношења, прст на левој страни често представља брачни статус, традицију која потиче из западњачког веровања да се меридијан срца налази тамо. Паметни прстен лансиран 2025. може пратити здравствене податке као што су откуцаји срца и квалитет сна. Направљен је од легуре титанијума са облогом од епоксидне смоле, тежак је приближно 2 грама и има 12-дневни век трајања батерије. Уобичајени материјали укључују дијаманте, платину, злато и карат злато, а платина ПТ950 постаје популаран избор за бурме због своје отпорности на хабање. Еволуција овог предмета обухвата историју људске цивилизације: у старом Египту је служио као симбол моћи; у старој Грчкој се користио за верско богослужење; а у Европи 13.-века размена бурми је постала формални део церемоније. У Кини, за време династија Ћин и Хан, развио се у симбол присуства конкубина у царевој спаваћој соби; у династији Танг, еволуирао је у знак веридбе; а у династијама Сонг и Јуан формално је уграђен у систем брачног мираза. Студент докторских студија Универзитета Тсингхуа је једном користио наносиликатне материјале за израду цементних бурми, које су затим примењене на технологију заштите кључних националних пројеката заштите воде.
